ХЕ Зворник
Историјат

По завршетку рата и променом дотадашњег друштвеног уређења, јавила се потреба за убрзанијом индустријализацијом земље. Предуслов модерне индустрије је стабилно снабдевање енергијом, па је у Првом петогодишњем плану (Прва петолетка) обнове и развоја земље, направљен план о изградњи тридесетак електричних централа. Дрина, са највећим хидропотенцијалом у земљи, била је логичан избор. Израда пројекта енергетског искоришћавања средњег тока почела је 1946. године. Одабрана је локација код Зворника због повољног пада, близине насеља и повезаности битне за транспорт грађевинског материјала.
У првој фази градње на највећем послератном градилишту у земљи, поред радника доведених из свих крајева Југославије, прислино су радили и ратни заробљеници, политички осуђеници, али и локално становништво. У недостатку механизације, довљно стручног кадра, само са крампом и лопатом задатак преградње Дрине представљао је пројекат епских размера.
И поред хиљаду до две хиљаде људи у смени, градња је споро одмицала. Коначно, 18.јануара 1953. године око 23 часа река је савладана и зид је стајао пред њом.
Након што је Дрина пет пута рушила зид, у нехуманим условима у сред зиме, надљудским напорима радника прва брана на Дрини коначно је изграђена. То је имало и своју цену у људским животима. У темеље бетонског колоса уграђено је тридесет девет имена.

Свечано пуштање у рад Хидроелектране на Дрини десило се 26. септембра 1955. године од стране председника тадашње ФНРЈ, Јосипа Броза Тита.

Упоредо са градилиштем, растао је и Мали Зворник.
Планским расељавањем становништва из села узводно од бране, некадашњи земљорадници посао налазе на градилишту, а како су због потапања земљишта остали без обрадивих површина, они се за стално настањују у Малом Зворнику који је већ 1953. године имао 2.783 становника и све више попримао изглед урбане средине. Паралелно је грађена и градска инфраструктура, водовод, канализација и стамбени објекти.