Прва од Лимских електрана пуштена у погон је хидроелктрана Бистрица са два агрегата по 54 Мега-Волт -Ампера , са компензационим басеном камене бране Радојна висине 43м у дижини 7 км и акумулацијом од 7,6 милона кубика воде.Тадашњи технолошки првенац у изградњи хидроелетрана био је тунел дуг преко 8 км са цевоводом дугим 1357м уз машинску зграду кроз чије се турбине после пада од 375 м вода слива у Лим,правећи енергију која ће потећи те 1960 године првим 220 киловолтним далеководом у тадашњој Југославији. Највећи висински пад и најдужи тунел у то време имала је хидроелектрана Бистрица. Прва је електрана прикључена на мрежу од 220 кило волтног напона у мрежи Титоград-Бистрица-Србобран. Одржавала је стабилност целокупног енергетског система. Заједно са термоелектраном Колубара представљала је основне полуге ЕПС-а.Завршни радови на хидроелектрани Бистрица обављени су 1959 и 1960 године,када је у погон пуштен први „А“агрегат. Први генератор који је пуштен у погон у хидроелектрани Бистрица произведен је у Немачком Сименсу и радио је четири и по деценије,да би 2004 године био ремонтован.
